SAHRANJEN OTAC ZVEZDANA TERZIĆA: Vučić, Džajić i Stanković ispratili oca direktora Crvene zvezde
Veliki broj poznatih ličnosti iz javnog života Srbije ispratio je na večni počinak Jovana Terzića, oca Zvezdana Terzića, generalnog direktora FK Crvena zvezda.
Govor na odru Jovana Terzića održali su sin Zvezdan Terzić i lekar Milovan Bojić.
Poznati na sahrani
Jovan Terzić preminuo je u subotu u 85. godini života na Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Sahrana je održana na Novom groblju u Beogradu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao je na sahranu sa suprugom Tamarom, ocem Anđelkom i sinom Danilom. Dao je saučešće među prvima, kao i najbliži saradnici Zvezdana Terzića Svetozar Mijailović, Mitar Mrkela i Marko Marin, kao i trener Vladan Milojević sa članovima stručnog štaba, te šef struke omladinaca Nenad Milijaš.
Među prisutnima koji su bili na sahrani viđeni su Željko i Jovana Joksimović, režiser Jug Radivojević, političari Aleksandar Antić i Nikola Nikodijević... Iz sveta sporta prisutni su bili predsednik FSS Dragan Džajić sa suprugom Brankom, generalni sekretar FSS Branko Radujko, selektor Veljko Paunović, Zoran Laković ispred UEFA, potpredsednica FSS Sandra Sremčević, prvi čovek FS Beograda Nikola Lazetić...
Emotivan govor
Tu su bili i legende Crvene zvezde Vladimir Petrović Pižon, Dušan Savić, Boško Đurovski, Dragiša Binić, Jovan Aćimović, Ratomir Dujković, Zoran Filipović, Nedeljko Milosavljević, Stanislav Karasi, Zdravko Borovnica... Viđeni su i Stefan Babović, Aleksandar Stanojević, Rade Bogdanović.
Saučešče porodici Terzić izjavili su i Miodrag Grof Božović, Dejan Stanković, Duško Tošić... Trener Dragomir Okuka. Menadžer Radojica Božović. Iz sveta rukometa Predrag Peruničić.
Zvezdan Terzić održao je emotivan govor svom ocu. Na kraju je zaplakao.
- Draga braćo i sestre,
Postovani prijatelji,
Danas se oprastamo od naseg oca, dede, pradede, supruga, brata, svekra, tasta, prijatelja, druga i pre svega velikog i dobrog coveka.
Jovan Terzic je rodjen na Jovan dan 1941 godine u mestu Negorci, opstina Djevdjelija u Makedoniji, u porodici hercegovačkih doseljenika iz Gacka, od oca Kostadina i majke Ljubice, rodjene Mrvaljevic.
Kao dete od 2 godine ostao je bez oca Kostadina, pa je posle drugog svetskog rata kao ratno siroce sa svojom majkom Ljubicom i sestrom Darom, doselio u Vojvodinu, u Lovcenac gde je odrastao sa svojim djedom Šakom i ujacima Radovanom I Brankom i njihovim porodicama.
U Lovcencu zavrsava osnovnu skolu i kao golobradi momak od 14 godina odlazi u internat u Apatin gde zavrsava srednju masinsku skolu.
Sa svojih 18 godina odlazi na studije u Ljubljanu gde zavrsava prve dve godine poljoprivrednog fakulteta. Trecu i cetvrtu godinu fakulteta zavrsava u Novom Sadu i kao diplomirani agronom se zaposljava na poljoprivrednom dobru Zobnatica, kraj Backe Topole.
Ceo svoj radni vek je proveo u Backoj Topoli, na rukovodecim pozicijama u savezu komunista i kao generalni direktor u preduzecima - Agrobacka, Pobeda i Topiko.
Bio je veliki i uspesan privrednik, covek koji je obelezio jednu epohu u zivotu Backe Topole.
Bio je istaknuti sportski radnik i dugogodisnji predsednik fudbalskog kluba AIK, danasnji TSC iz Backe Topole.
Vec u svojoj 24 godini zasniva svoju porodicu, zeni se mojom majkom Veselinkom, hercegovkom iz pravoslavne kuce Brstina sa kojom je proveo vise od 60 godina skladnog i srecnog zivota.
Dobili su troje dece, sinove Dejana i Zvezdana, i cerku Sanju.
Jola Terzic, kako su ga celog zivota zvali, ostavlja iza sebe veliku porodicu- zdravu i sloznu: troje dece, osmoro unucadi i sedmoro praunucadi.
Dragi moj tata,
Stojim danas ovde pred tobom tuzan i ponosan.
Tuzan jer mi odlazis.
Ostaje tuga i velika praznina.
Ali stojim ponosan jer ostaju uspomene.
Uspomene na jednog velikog, mudrog i hrabrog coveka.
Ponosan sam sto sam te imao za oca.
Ponosan jer si bio moj uzor.
Odrastao si kao ratno siroče, decak koji nikada nije izgovorio rec tata.
Uvek sam kao dete razmisljao koliko je to tesko. Odrastati bez oca, bez strica, bez brata.
I kako si u tako teskim uslovima uspeo da izrastes u uspesnog, hrabrog i dobrog coveka.
Verovatno i ta cinjenica da si odrastao bez oca je uticala da ti svojoj deci das sve ono sto jedan tata treba da da svojoj deci.
A dao si nam beskrajnu ljubav, kucno vaspitanje i (iako nikada nisi isao u crkvu jer si odrastao u takvim vremenima), dao si nam hriscanski sistem vrednosti jer si ti te vrednosti nosio duboko u sebi.
Dok si lezao u bolnici prisecao sam se mnogih dogadjaja iz mog detinjstva i mog odrastanja.
Pricao sam ti u bolnici koliko sam ti se divio, koliko sam toga od tebe naucio.
Dok sam bio mladji, verovatno sam imao otpor da ti ove stvari priznam.
Prvi put sam ti sve to priznao u bolnici.
Secam se tvog osmeha dok sam ti pricao. Prijalo ti je. Posebno ti je prijalo jer su to slusale one divne medicinske sestre koje su brinule o tebi.
Pred njima sam ti priznao da si bio junak mog odrastanja.
Prisecao sam se prvih zivotnih lekcija koje sam dobio od tebe.
Jednom si mi rekao, sine moj, covek je kao pas, ako pas vidi da se ti plasis i bezis od njega, on ce juriti za tobom da te ujede. Ako stanes ispred njega i krenes na njega, on ce pobeci. Isto ti je i sa ljudima. To sam upamtio za ceo zivot.
Pricao si mi jednom i o devojkama. Mozda si ti zaboravio, ja nisam.
Imao sam 14-15 godina. Rekao si mi, sine moj, svaka devojka hoce da ima momka, to je prirodno. Samo treba da je pitas. Ako je ti ne pitas, pitace je neko drugi i ona ode. A ti si joj se svidjao, ali je nisi pitao.
I to si tata bio u pravu.
Uvek sam od tebe imao samo podrsku. Nikad mi nista nisi zamerao. Ucio si me da je zivot surov i da se moram boriti.
Bio sam nemirnog duha kao dete. Jednom si mi rekao, sine moj, izbegavaj tuču, ali ako do tuče dodje, tu pobedjuje onaj koji prvi udari, zapamti to. Tako ti je i u zivotu.
I sve si bio u pravu tata moj.
Ucio si me da vozim biciklo, da plivam, da sutiram penale, ucio si me da vezujem kravatu i da citam Politiku.
Ucio si nas zivotu.
Ucio si nas sta je ponos, sta je cast, sta je prijateljstvo.
I ovaj broj ljudi koji je danas dosao na tvoj ispracaj govori da si nam bio dobar ucitelj a mi tvoji dobri ucenici.
Bio si posebno vezan za svoju majku Ljubicu, bio si pazljiv i nezan sin.
Bio si suprug i prijatelj za primer svojoj Vesi vise od 60 godina.
Dejanu, Sanji i meni, bio si posvecen otac, najbolji tata na svetu.
Osim troje dece, iza tebe ostaje osmoro unucadi i sedmoro praunucadi.
Ostaje jedna velika, slozna i zdrava porodica koja ce ti vecno biti zahvalna sto si nas napravio ovakvima kakvi jesmo.
Tata moj, dozvoli da ti u ime svih nas ovde kazem jedno veliko hvala.
I na kraju, nemoj da brines o mami, cuvacemo je mi tata moj. Cuvacemo mi tvoju Vesu.
Tata moj, izvini ako sam nekada nesto pogresio prema tebi,
izvini ako u mojim profesionalnim jurnjavama nekada nisam imao dovoljno vremena za tebe.
Izvini tata ali znaj da sam te uvek beskrajno voleo. N
Pocivaj u miru dragi moj tata,
Neka ti je vecna slava i hvala - rekao je Zvezdan Terzić.